Oko dvije trećine danskih glasača na današnjem referendumu se izjasnilo za napuštanje 30-godišnje politike Danske da se ne priključi zajedničkoj odbrambenoj politici Evropske unije, pokazuju rezltati izlaznih anketa.
Televizija TV2 javila je da je 66,6 odsto bilo za to da se prekine odluka o neučestvovanju u zajedničkoj evropskoj bezbjednosnoj politici, a 33,4 odsto je bilo protiv.
Po podacima javne televizije DR za je bilo 69 odsto, a 30,9 je protiv.
Rezultati izlaznih anketa objavljeni su neposredno po završetku današnjeg glasanja.
Taj referendum je najnoviji primjer da jedna evropska zemlja traži bliskije vojne veze sa saveznicima kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine. Prethodno su Švedska i Finska donijele historijski važnu odluku da traže prijem u NATO, što će se razmatrati na samitu Alijanse idućeg mjeseca.
Priključenje Danske evropskoj zajedničkoj odbrambenoj politici imalo bi relativno skroman uticaj na bezbjednosnu arhitekturu Evrope, posebno u poređenju sa ulaskom Švedske i Danske u NATO.
Ai istraživačica u Danskom institutu za medjunarodne studije Kristin Nilsen rekla je da su oba poteza „dio iste priče“ i da bi ojačali vojnu saradnju na kontinentu u vrijeme ruskog napada na Ukrajinu.
Glavni efekat učestvovanja će biti da danski zvaničnici mogu da ostanu u sobi kada kolege iz EU razgovaraju o vojnim pitanjima, i da danske trupe mogu da učestvuju u evropskim vojnim operacijama.
Danska je prije tri decenije odlučila da ne učestvuje u razgovorima o bezbjednosnoj politici u EU, u njenom razvoju i nabavci naoružanja. Takođe, ona do sada nije učestvovala u zajedničkim vojnim operacijama EU.
Na referendumu 1993. godine, Danska je donijela i odluku da ne učestvuje u evropskoj saradnji o pitanjima pravde i unutrašnjih poslova, zajedničke valute i državljanstva.
BH Glas / Beta / AP / Foto: EPA
